Šta kada nestane motivacije?
Ponekad nam se čini kao da nemamo više volju i želju da nastavimo započeto ili da, prosto, počnemo nešto novo. To je trenutak, a nekad zna da bude i period, u kome nam nedostaje motivacija.
Ona je ključni pokretač svih naših akcija i misli, sve ono što radimo, radimo sa nekim motivom. Međutim, šta biva kada nam zafali motivacija, kada se ona naglo izgubi, iščezne, pobegne…? Šta da radimo kad se zateknemo pred gomilom nedovršenih priča i poteza, znamo da treba da ih dovršimo, ali nemamo više nikakav pokretački motiv ili je on toliko slab, da traje samo dok o svemu tome razmišljamo, ali ne uspevamo ništa da učinimo?
Biti motivisan znači imati jaku želju i jasan cilj da uspemo u onome što radimo.
Nedostatak motivacije može se svima dogoditi, i to onda kad ne uspevamo da sagledamo dublji smisao onog što radimo. Tada obično ili odustanemo ili odložimo tu obavezu za kasnije. Biti motivisan znači imati jaku želju i jasan cilj da uspemo u onome što radimo.
Odustajanje nije opcija.
Tokom studija često se spotičemo i razočaravamo, kako u predmet, predavanje, profesora, ispit, ocenu,… i sve to može uticati na našu motivaciju da i dalje budemo uspešni studenti. Krenemo u teretanu, odlučimo da vežbamo, ali nakon par treninga smo razočarani rezultatom i odustajemo – motiv da nastavimo više nije tako jak. Počnemo sa učenjem stranog jezika, teške su nam reči, gramatika previše komplikovana, opet gubimo motivaciju, odustanemo i ubedimo sebe da nije to za nas.
Motivacija je prihvatanje izazova.
Ono što stoji nasuprot motivacije jeste odustajanje. Kada smo motivisani tada želimo da istrajemo, sve poteškoće shvatamo kao izazove i one nas teraju da budemo još bolji, još spremniji, još uporniji. Kada nema motivacije, svaka prepreka se čini kao nepremostiv zid, od koga se lakše skloniti, nego ga savladati.